DIGITALNO NASILJE
Tehnologija je koristan alat za učenje i rad, ali u pogrešnim rukama može postati oštar predmet za povredu osobe u psihološkom, fizičkom, seskualnom i ekonomskom smislu. Udarci tastaturom deo su mračne svakodnevice interneta, a mogu boleti više nego da su učinjeni rukom, baš kao što ružna reč često boli više od šamara.
Kako digitalno nasilje izgleda u sajber svakodnevici?
Ovu vrstu nasilja delimo u dve kategorije: VERBALNO (pretnje, ucene, uvrede, govor mržnje) i NASILJE KORIŠĆENJEM VIZUELNIH SREDSTAVA (nedozvoljeno fotografisanje i snimanje te objavljivanje ili montiranje fotografija/videa).
PRIMERI DIGITALNOG NASILJA
– neprimereno komentarisanje na društvenim mrežama
– neovlašćeno korišćenje uređaja (mobilnog telefona, računara, tableta) i naloga na internetu (društvene mreže/aplikacije, e-mail)
– šerovanje privatnih prepiski, fotografija ili videa sa drugima bez dozvole
Na ovom linku možeš pronaći 12 tipova digitalnih nasilnika koje je definisala organizacija Evropski ženski lobi. Čekiraj i informiši se ko su dokseri, trolovi, manipulatori…
Svaka od ovih formi digitalnog nasilja može da prouzrokuje različite posledice, pa zato možemo govoriti o PSIHOLOŠKOM digitalnom nasilju (povreda psihičkog blagostanja, upućivanje uvreda i pretnji, uspostavljanje kontrole…), SEKSUALNOM digitalnom nasilju (povreda psihičkog stanja u oblasti seksualnosti, npr. neprimerenim komentarisanjem izgleda, šerovanjem intimnih fotografija/videa i sl.), EKONOMSKOM digitalnom nasilju (preuzimanje lozinki kako bi se vršilo neovlašćeno plaćanje).
Digitalno nasilje je svaki oblik nasilja koje se događa putem tehnologije. To može da bude nasilje na društvenim mrežama, aplikacijama za četovanje, gejming platformama, putem mobilnih telefona ili na bilo koji drugi način koji podrazumeva upotrebu tehnologije (npr. uporno slanje SMS poruka ili zvanje telefonom).
Koga pogađa?
Iako digitalno nasilje pogađa i žene i muškarce, devojke i momke, podaci pokazuju da su ŽENE I DEVOJČICE NAJČEŠĆE ŽRTVE ovog oblika nasilja i da su protiv njih upereni posebno teški oblici, kao što su proganjanje i seksualno uznemiravanje. Na nivou Evrope, procenjuje se da je 9 MILIONA DEVOJČICA DO SVOJE 15. GODINE bilo izloženo nekom vidu digitalnog nasilja. Nasilje u onlajn prostoru uvek je povezano sa nasiljem u fizičkom okruženju. Ono može početi u onlajn prostoru, pa preći u realan svet ili može biti nastavak nasilja koje je započeto u realnom svetu.
POSLEDICE digitalnog nasilja jednako su opasne kao i da se nasilje desilo oflajn. Mogu biti brojne: strah, uznemirenost, odsustvo koncentracije, nesanica, depresija, izolacija, pa čak i samoubistvo.
Test
Jeste ili nije nasilje?
Proveri da li na prvu možeš da proceniš šta jeste, a šta nije digitalno nasilje.
“Moj partner kontroliše moje naloge i čita moje poruke jer je ljubomoran i boji se da ću se dopisivati sa nekim drugim.’
“Ako mi se ne sviđa nečija fotka na Insta imam pravo da koristim uvredljive reči za tu osobu. To ionako nije ‘zapravo’, već samo komentar.”
“Moja drugarica je objavila skrinšot našeg privatnog četovanja, iako sam joj rekla da to ne uradi! Sada ja primam uvredljive poruke. :(”
“Ako želim da objavim tuđe privatne fotke, čak i ako osoba na slici to ne želi – imam na to pravo jer se nalaze na MOM telefonu.”
“Pa šta ako devojkama šaljem fotke penisa, iako su rekle da to ne žele. Svi to rade, pa mogu i ja.”