Nechuteka

DIGITALNO NASILJE U PARTNERSKIM VEZAMA MLADIH – Brojke za Srbiju

1.

Iskustva digitalnog nasilja:
Šta trpe devojke, a šta momci?

Seksualni komentari najčešća su forma digitalnog nasilja prema devojkama.

57%

Devojaka bilo je izloženo online komentarima sa seksualnom konotacijom

9%

Devojaka bilo je izloženo objavi videa ili fotki koje su nekome poslale privatno

8%

Devojaka bilo je izloženo ucenama seksualne prirode (‘objaviću ti fotke ako ne’…)

Pretnje fizičkim nasiljem su najčešća forma digitalnog nasilja prema momcima.

55%

Momaka bilo je izloženo online pretnjama po fizičku bezbednost

15%

Momaka bilo je izloženo pritisku da se gleda online pornografija ili učestvuje u činovima inspirsanih pornografijom

Ko čini nasilje u vezi?

1/3

DEVOJAKA je za gotovo svaki vid nasilja koji im se desio više puta* izvestila da je počinjen od strane PARTNERA ili BIVŠEG PARTNERA

Kako se mladi osećaju u situaciji digitalnog nasilja?

DEVOJKE

„Bespomoćnost i strah“

MOMCI

„Ma nije to velika stvar“

Ko šalje, a ko prima nuds (fotografije intimnih delova tela)?

Neželjene fotke nečijih intimnih delova tela stižu u inboks i devojkama i momcima – podjednako često.

Ko prima neželjene nudse?

Devojke i momci podjednako.

Ko šalje neželjene nudse?

Momci češće od devojaka.

2.

Šta misle mladi o digitalnom nasilju?

Ismejavanje nekog online zato što je gej/lezbejka/biseksualna osoba?
Za trećinu momaka ovo je ok ili ne znaju šta da misle.

Ulazak momaka u školske svlačionice devojaka i fotkanje kao vid tinejdžerske zabave?
Za trećinu momaka ovo je ok ili ne znaju šta da misle.

Da li je zahtev za stalnom dostupnošću partnera/partnerke na četu vid nasilnog ponašanja?
Za trećinu devojaka i momaka stalna dostupnost partneru je ok.

3.

Primer digitalnog nasilja: kako mladi reaguju na „osvetničku pornografiju“?

Neko iz vaše čet grupe je poslao gole fotke jedne drugarice koje je njen dečko slao drugovima.

Šta bi uradila/uradio da si na mestu devojke čije su fotografije u čet grupi?

Najveći broj mladih bi prekinuo nasilnu vezu. Svaka treća mlada osoba bi razgovarala sa roditeljima, a najmanje njih bi razgovaralo sa nastavnicima.

Prijavila bih sve to policiji
Pričala bih sa svojim roditeljima
Pitala bih drugare ili drugarice za savet
Htela bih da se osvetim, tražila bih način da ga osramotim onako kako je on osramotio mene
Bila bih jako ljuta na svog dečka i raskinula bih sa njim
Ne postoji ništa što mogu da uradim… Samo da čekam da sve prođe, baš bi me bilo sramota
Pričala bih sa nastavnicom/nastavnikom u koga imam poverenja

Šta bi uradila/uradio kao član/članica grupe?

Većina devojaka pokazuje zabrinutost za drugaricu, ipak sličan broj devojaka i momaka prebacuje krivicu na žrtvu.

Zabrinutost za drugaricu čije su fotke završile na čet grupi i proaktivan stav
Visok nivo svesti o neprihvatljivosti situacije – reagovanje na problem i predlaganje rešenja
Prebacivanje krivice na žrtvu
Bez svesti o problemu – ismevanje i umanjivanje

Istraživanje „Svest, iskustva i strategije srednjoškolki i srednjoškolaca za imenovanje problema digitalnog seksualnog i rodno zasnovanog nasilja” sproveo je Autonomni ženski centar. Identično istraživanje sprovedeno je i u Mađarskoj, Hrvatskoj i Španiji, a u okviru projekta „Mogu da neću – Osnaživanje mladih, posebno devojaka, da se suprotstave digitalnom seksualnom i rodno zasnovanom nasilju u partnerskim odnosima”.

U istraživanju je učestvovalo 248 mladih (60% devojaka i 40% momaka) uzrasta 14-19 godina iz 10 srednjih škola iz Prijepolja, Paraćina, Pančeva, Novog Sada i Beograda. Uzorak nije reprezentativan, te podatke treba posmatrati kao osnov za dalja istraživanja ove teme.

*dobra vest je da je vrlo nizak broj mladih koji su izvestili da su određene oblike nasilja doživeli više puta ili često, te je nužno ove podatke uzeti sa rezervom. Ipak, potrebna su dodatna istraživanja specifično fokusirana na partnerske odnose mladih.